У уторак 14.02.2017 године на Дан Заљубљених биће приказан филм „Зона Замфиров […]

Снимак репортаже можете […]

Многи сајтови прате понашање корисника користећи различите невидљиве софтвере своје или треће стране. То значи сваки пут када посетите веб страницу, ви вероватно делите податке о вашим навикама на мрежи, од кликова, прегледа страница или дељења садржаја на друштвеним мрежама, без обзира да ли га схватате или не. Али, постоји неколико начина у борби против онлајн праћења –  иако нико не може да блокира неке од софистицираних техника праћења, као што су „Fingerprinting“ и „Onboarding“. Ево три алатке које могу блокирати најчешће трагаче.

„Ghostery“
Са све већом базом података преко 1.900 локатора за праћење, „Ghostery“ је додатак за претраживаче који може да открије онлајн трагаче док прегледате одређене странице.

На сваком сајту, „Ghostery“ приказује листу субјеката за праћење података са тог сајта у горњем десном углу екрана. Иако вам приказује све трагаче које детектује, „Ghostery“ их не блокира по дефаулту. Морате посетите страницу подешавања да блокирате појединачне локаторе или да блокирате све трагаче.

[caption id="attachment_3379" align="alignleft" width="150"] Ghostery[/caption]

Ако вам не смета да Вас прате од стране трећих лица на одређеном сајту, можете да додате сајт на „белу листу“ користећи опцију у горњем десном углу.

„Ghostery“ корисници могу одабрати да ли желе да пошаљу оцену до „Ghostrank“, сервиса који шаље анонимне информације до сервера „Ghostery“ о томе где и како корисници сусрећу трагаче. „Ghostery“ је непрофитна компанија која анализира податке сервиса „Ghostrank“,  и продаје га компанијама које желе да управљају својим праћењем пословања.

„Ghostery“ се одржава од стране тима аналитичара који држе листу трагача ажурираном, према изјави Енди Кал (Andy Kahl), виши директор „Ghostery“ екипе.

„Ghostery“ је додатак је доступан за најчешће коришћене претраживаче, укључујући Гугл Хром, Фајерфокс, Опера и Сафари. Такође је доступан за мобилне уређаје на иОС и Андроид Фајерфокс.

„Disconnect“
„Disconnect“ додатак који користи пријатељски приступ блокирању трагача по дефаулту, али дозвољава захтеве за које сматра да су неопходне за правилан приказ садржаја.

„Disconnect“ открива локаторе на основу броја захтева који они направе и за вашу информацију их приказује у једну од четири категорије: оглашавање, аналитику, социјалним мрежама и садржај. Корисници могу поново омогућити софтвер или додати на белу листу сајт у десном горњем углу Веб претраживача.

[caption id="attachment_3380" align="alignright" width="150"] Disconnect[/caption]

Екстензија такође има леп графички приказ свих захтева странице на којој сте, са графиконом сваког захтева треће стране повезаним на тренутној страници, и преглед веб ресурса сачуваних искључивањем локатора, као и пропусни опсег уштеђен блокираљем локатора.

„Disconnect“ одржава своју базу података трагача претражујући популарне сајтове за захтеве трећих страна, онда категоризује те захтеве по типу. База података „Disconnect“  је отвореног кода тј бесплатна, за разлику од базе података „Ghostery“  сервиса.

„Disconnect“ такође обезбеђује посебан додатак за претраживаче који вам омогућава да анонимно претражујете, укључујући Гугл, Бинг итд. „Disconnect“  наводи своје упите кроз властите сервере, тако да Гугл, на пример, отворен са додатком би био виђен као да је отворен преко „Disconnect“ сервиса.

„Disconnect“ праћење и сигурносне екстензије су тренутно доступни за Хром, Фајерфокс, Сафари, и Оперу.

„Privacy Badger“
Ова алатка за блокирање локатора је нови пројекат „Electronic Frontier Foundation“ компаније и користи алгоритам да „научи“ које друштвене или огласне мреже вас прате током времена.

То значи да алатки је потребно неко време да се „научи“. У почетку омогућава независне локаторе док не детектује образац у захтевима треће стране. Тада ће почети аутоматски блокира оно што сматра „не-споразумне инвазије на приватност људи,“ у складу са својом политиком.

ЕФФ користи алгоритам и саставља листу филтера од локатора и тако чини локаторима тежим за заобилазак додатка.

[caption id="attachment_3381" align="alignleft" width="150"] Privacy Badger[/caption]

Корисници могу ручно подесити блокирање помоћу клизача који контролишу приступ својим подацима у три нивоа: Потпуно блокирање свих захтева од треће стране, блокирање колачића од трећих лица, и одблокирање захтева треће стране.

Подразумевано, „Privacy Badger“ ће направити белу листу домена који верује да су неопходни за веб функционалност. Ови домени ће аутоматски бити блокиран од додавања колачића, али неће бити у потпуности блокиран, осим ако се ручно подешавање не прилагоди тако.

Као „Ghostery“ и „Disconnect“, корисници такође могу ручно додати на „белу листу“ сваки сајт тако што онемогућава „Privacy Badger“ док сте на њему.

У занимљивом обрту, „Privacy Badger“ ће омогућити да се деблокира примаоц ако објавите политику приватности која даје опцију корисницима “ Do Not Track “ захтеве тј опцију да можете изабрати желите ли да прате Ваше навике током посете или не. Тренутно, само неколико компанија за праћење су се договорили да не прати кориснике које имају дугме “ Do Not Track “ у својим Веб претраживачима.

„Privacy Badger“ је доступан за Гугл Хром и Фајерфокс. Листа сигурних сајтова –  „бела листа“ је доступна на „Github“  заједно са кодом за екстензије.

Напомена о методама за обележавање локатора
Ако инсталирате све три или било који број ових додатака истовремено, приметићете да су они често открију различит број трагача на било којој страни. То је зато што сваки сервис класификује праћење мало другачије.

„Ghostery“ приказује појединачне трагаче по страници на основу сопствене базе података. У међувремену, „Disconnect“ приказује укупан број захтева од стране откривених трагача. И „Privacy Badger“ ознаке независних домена, а не број захтева од стране тих домена.

Шта користите као заштиту од праћења на мрежи? Дозволите нам да и ми знамо у коментарима.

Прочитајте шта Фејсбук каже о неуспелим покушајима праћења или који су најновији начини праћења корисника на интернету.

Током година људи су приметили чудне ствари о свеприсутном дугмету Фејсбука –  Лајк. То је слање података на Фејсбук о сајтовима које посећујете. Сваки пут детаљи праћења су откривени, Фејсбук је обећао да није користио податке у било какве комерцијалне сврхе.

Пре пар недеља, Фејсбук је најавио да ће почети да користи своје Лајк дугме и сличне алате за праћење људи широм интернета у рекламне сврхе.

 
Овде је дуга историја откровења и Фејсбуковим порицањима:

Фејсбук Марк Зукерберг уводи „Like“ дугме …
Април 21, 2010 – Фејсбук уводи Лајк дугме у 2010, на својој конференцији програмера под називом Ф8. Фејсбук оснивач Марк Зукерберг изјављује да ће то бити „најтрансформативнија ствар коју смо икада урадили за Веб.“
Он каже да је његов циљ да подстакне веб где сви производи и услуге користе прави идентитет људи. Он сугерише, у ствари, да је стварање личне веб искуство може да буде божански: „Када одете на небо, сви ваши пријатељи су ту и све је управо онако како ви желите да буде,“ каже он. „Заједно, изградимо свет који је толико добар.“ Марк Зукерберг најављује на дугме Лајк на годишњој конференцији о ф8 Апр 21, 2010.

Које шаље податке …
Новембар 30, 2010 – Холандски истраживач Арнолд Роосендаал објављује доказ који показује да Фејсбук Лајк дугме преноси податке о корисницима чак и када корисник не кликне на дугме. Фацебоок касније каже да Розендал пронашао „грешку.“

Чак и када корисници не кликну на њега …
Мај 18, 2011 – „Wall Street Journal“ извештава да је Фејсбуково Лајк дугме и остали додаци прикупљају податке о корисницима чак и кад их не кликнете. Фејсбук је главни технолошки руководилац каже, „ми их не користимо за праћење и они нису намењени за праћење.“

Интернет пионир каже одјавите се са Фејсбука …
Септембар 24, 2011 – ветеран блогер Дејв Винер (Dave Winer) пише да “ Фејсбук ме плаши“, са својим апликацијама као што су социјалнi читач, који може аутоматски да дели приче што сте прочитали. Ова „врста понашања заслужује лоше име, као што су фишинг, или спам или сајбер-ухођењe“, пише он. Винер препоручује корисницима да се одјавите са Фејсбука и тако спречите праћења на другим сајтовима.

Одјављивање не ради како би требало …
Септембар 25, 2011 – аустралијски блогер Ник Чубриловић је написао да „одјављивање са Фејсбука није довољно.“ Он показује да је Фејсбук прати кориснике чак и када се одјавите са сајта. Фејсбук одговара да је фиксирање проблема тако да људи неће бити праћени када су одјављени Фацебоока.

Фејсбук каже да не бринем …
Септембар 27, 2011 – Фејсбук је изјавио за „New York Times“ да не користи податке добијене од Лајк тастера и других виџета, да не прати кориснике и да не циљају кориснике рекламама, и да бришу или анонимизирају податке после 90 дана.

Испоставило се да је Фејсбук патентирао технику …
Октобар 1, 2011 – Блогер Мајкл Арингтон „Michael Arrington“ открио Фејсбуков патент за „метод … праћење информација о активностима корисника социјалне мреже, док су на другом домену.“ Наслов његовог блога: „Брутална Неискреност.“

Али, стварно, не брините …
Децембар 7, 2012 – „Wall Street Journal“ сазнаје да Фејсбуково Лајк дугме и остали додаци се појављују на две трећине од анкетираних 900 сајтова, компанија поново каже да само користи податке добијене од Лајк дугмади на које нисте кликнули, из безбедносних разлога и да поправи грешке у свом софтверу.

Ок, брините …
Јун 12, 2014 – Фејсбук каже компанији „Ad Age“ да ће почети праћење корисника широм Интернета користећи своје виџете, као што је Лајк дугме.
То је храбар потез. Твитер и Пинтерест, који прате људе са својим Твит и ПинИт дугмадима, нуди корисницима могућност да искључе то у својим опцијама. И Гугл је обећао да неће комбиновати податке из својих огласа којима прати кориснике путем мреже „Double Click“ са препознатљивим личним подацима без сагласности корисника. Фејсбук не нуди могућност искључивања праћења у својим подешавањима приватности.

Фејсбук пита чланове да посетите страницу огласне индустрије, где они могу да одустану од циљаног оглашавања од Фејсбук-а и других компанија. Компанија је такође саопштила да ће људи моћи видети и подесити врсте огласа који желе да виде.

Фејсбук изјавио да још није избацио ову врсту праћења и која, на први поглед, ће се користити само на мобилним уређајима. Они такође истичу да се неће делити информације о навикама корисника приликом сурфовања по интернету, директно са оглашавачима, али ће користити податке тако да сами могу да помогну оглашивачима указивањем на огласе које треба сервирати корисницима.

Прочитајте више о томе како нас прате преко друштвених мрежа или које алате користити за заштиту Ваше приватности.

Нова врста алата за праћење, назван отисак на платну или „Canvas fingerprint“, се користи да прати посетиоце на хиљаде врхунских сајтова, од „Whitehouse.gov“ до „Youporn“.
Након сазнања, „YouPorn“ је објавио да је уклоњена „Add This“ технологија са свог сајта, рекавши да су „потпуно несвесни да „Add This“ садржи софтвер за праћење који је имао потенцијал да угрози приватност наших корисника.“. Портпарол немачке дигиталне маркетинг компаније Лигатус је такође рекао да више не раде свој тест отисака платну, а да она не планира да га користи у будућности.

Нови, изузетно упоран тип праћења посетиоца где се бележе онлајн „сенке“ на хиљаде врхунских сајтова, од „Whitehouse.gov“ до „YouPorn“.

Један од првих документованих радова од стране истраживача на Универзитету Принстон и „KU Leuven“ Универзитет у Белгији, ове врсте праћења, зову платно отисци прстију, ради по инструкцији где тера корисников Веб претраживач  да нацрта скривену слику „отисак“. Пошто сваки рачунар мало другачије црта слику, слике могу да се користе за додељивање уређајима бројеве где сваки корисник је број који га јединствено идентификује.

Као и други алати за праћење, платно отисци прстију користе се за изградњу профила корисника базираном на сајтовима које посећују – профили који обликују који се огласи, новински чланци, или друге врсте садржаја приказују за њих.

Отиске је веома тешко блокирати: Не може се спречити коришћењем стандардних подешавања приватности Веб претрживача или користити алате за анти-праћење као што је „Adblock Plus“.

Истраживачи су открили платно отиска је рачунарски код, пре свега написан од стране компаније под називом „Add This“, на 5 процената од 100.000 најбољих сајтова. Већина кода је на сајтовима који користе „Add This“ друштвених алата за дељење медија. Друге отиске укључују дигитални маркетинг немачки Лигатус и канадски сајт за заказивање „Plentioffish“. (Списак свих сајтова на којима истраживачи нашли код је овде).
Рич Харис, извршни директор „Add This“, рекао је да је компанија почела тестирање „отиска“ раније ове године као могући начин да замени „колачиће“, традиционални начин да кориснике прате путем текстуалних фајлова инсталираним на својим рачунарима.
„Ми смо у потрази за „колачићима“ као алтернативом“, рекао је Харис у интервјуу.
Харис је рекао да компанија разматрала импликације везане за приватност отисака приватности пре покретања теста, али су одлучили „ово је добро у правилима и прописима и законима и политикама које имамо.“ Он је додао да је компанија користи само податке прикупљене из отисака за унутрашње истраживање и развој. Компанија неће користити податке за циљање огласа или персонализацију ако корисници инсталирају „Add This“ онемогућавања колачића на својим рачунарима, рекао је он.
Арвинд Нараианан, професор информатике који је предводио истраживачки тим Принстон, узвратио је да „Add This“ приморава кориснике да им верују у својој политици компаније о томе како ће се користити њихови подаци, и каже да то „није најбоља гаранција приватност.“

Отисци прстију уређаја се ослањају на чињеницу да – сваки рачунар је мало другачији: Сваки садржи различите фонтове, различит софтвер, различита подешавања сата и других обележја. Рачунари аутоматски емитују неки од њихових атрибута када се повеже на други рачунар преко Интернета.

Компаније су дуго покушавали да користе те разлике да јединствено идентификују уређаје за онлајн рекламне сврхе, нарочито као Веб корисници све више користе софтвер за блокирање огласа и брисање колачића.
У мају 2012, истраживачи са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, су приметили да функција програмирања на Веб-у која се зове „платно“ може дозволити нову врсту отиска прста – преузимањем различитих атрибута и сазнати више него типичан отисак.
У јуну, Тор пројекат је додао функцију у својој приватности да штити Веб претраживач да обавести кориснике када сајт покуша да користи функцију платна и шаље слику празно платно. Али други Веб претраживачи нису додали обавештења за отисак на платну.
Годину дана касније, руски програмер Валентин Васиљев приметио студију и додао платнену функцију да би бесплатно приказао код отиска и начинио га доступним свима. Код је одмах постао популаран. Али Васиљев је рекао да компанија за коју је радио тада, је одлучила да не користи технологију отиска прста. „Сакупили смо неколико милиона отисака прстију, али смо одлучили да их не користе јер тачност је 90 одсто“, рекао је он, и многи од наших клијената који су били на мобилним уређајима где отисци прстију не раде добро.“

Васиљев је додао да он није био забринут за приватност отисака. „Сам отисак прста је број који ни на који начин није везан за личност“, рекао је он.
„Add This“ је побољшао код на основу Васиљевог, додавањем нових тестова и користећи платно да нацрта панграм „Cwm fjordbank Gliphs vext quiz“ – реченица која користи свако слово азбуке бар једном. Ово омогућава компанији да присвоји мале варијације како је приказано свако слово код корисника.
„Add This“ рекао је избацио функцију на мали део од 13 милиона сајтова на којима се појављује њена технологија, али ускоро завршава свој тест. “ То није довољно јединствено за идентификацију“, рекао је Харис.
Пример како функционише Васиљев код је приказана испод. Запишите кодове које Вам прикаже први пут а онда је довољно да само промените резолуцију Вашег монитора и освежите страну и приметићете да су другачији кодови. Али када вратите нормалну резолуцију екрана као што је била и освежите страну – добићете идентичне кодове као што сте имали када сте отворили први пут страну. Што је довољан доказ да ова технологија иако је стара – ради. Постављамо питање – Шта онда ради савременији код? и шта све могу сазнати о нама?

Отисак вашег претраживача са подразумеваним подешавањима (canvas, screen resolutin, activeX disabled) је

Отисак вашег претраживача са платном „canvas“ је:

Отисак вашег претраживача са Актив Х контролама „ie_activex“ је:

Отисак вашег претраживача са Вашом резолуцијом „screen_resolution“ је:

//

Прочитајте о претходним покушајима праћења корисника од стране Фејсбука или које алате користити да би сте заштитили своју приватност на интернету.

ЛГ планира до 2017. године да направи савитљиве Ултра ХД екране од чак 60 инча.

Ајфон 6 ће имати већи дисплеј и највероватније долази на тржиште у две величине, дисплеј ће бити израђен од издржљивог сафирног стакла.
На Јутјуб-у се појавио снимак на ком се види како се дисплеј савија. Ипак ради коначне потврде мораћемо да сачекамо лансирање модела.

Новом апликацијом Гугла у Србији су потпуно покривени градови Београд, Ниш и Нови Сад, а нови сервис ће у нашој земљи бити доступан за неколико дана.
Представници Гугла су на презентацији најавили да ће за три до четири месеца специјални аутомобили те компаније обићи око 70 градова и села у Србији да би снимили локације и тако их учинили доступним на Стрит Вју сервису за прегледање на рачунарима, таблетима, смарт телефонима…
Државни секретар Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Лукреција Ђери, казала је да је овај пројекат од изузетног значаја за туризам, јер боље позиционира Србију на мапи света.

Заменик градоначелника Београда, Андреја Младеновић, рекао је да Београд мора да се развија и уводи нове технологије, те да је Стрит вју сервис прави начин да град виде људи из свих крајева света на прави начин и да се тако привуку потенцијални посетиоци.

Младеновић: Нови свет који ће нас спојити на прави начин

То је нови свет који ће нас спојити на прави начин, рекао је Младеновић и изразио наду да ће Београд пружити лепу слику целом свету. Додао је да Београд планира да се модернизује и постане регионални центар за пословање и привређивање, а има и много тога да прикаже туристима из целог света.

Ђери је навела и да је додатна вредност сервиса интерактивни садржај, као што је могућност персонализованих путовања. Како је навела, ширење овог сервиса на територији Србије је посебно битно, јер су сви свесни да у 21. веку оно чега нема на интернету – као да и не постоји.
Захваљујући новом сервису корисници могу да се виртуелно крећу и истражују улице путем панорамских слика забележених из перспективе посматрача.
Стрит вју је доступан и у оквиру „Google Earth“ апликације и на Гугл мапама за мобилне уређаје.

Тамо где је Стрит вју опција доступна, нивоу за преглед улица се приступа тако што се мапа максимално зумира и кликне се на Стрит вју икону на левој страни екрана, испод поља за претрагу. Уколико се ради о најновијој верзији Гугл мапа, довољно је превући наранџастог човечуљка „Пегмена“ на мапу да би се зумирало на преглед улице.

[google-map-v3 shortcodeid=“TO_BE_GENERATED“ width=“97%“ height=“550″ zoom=“12″ maptype=“OSM“ mapalign=“center“ directionhint=“false“ language=“sr“ poweredby=“false“ maptypecontrol=“true“ pancontrol=“true“ zoomcontrol=“true“ scalecontrol=“true“ streetviewcontrol=“true“ scrollwheelcontrol=“false“ draggable=“true“ tiltfourtyfive=“true“ enablegeolocationmarker=“false“ enablemarkerclustering=“false“ addmarkermashup=“false“ addmarkermashupbubble=“false“ addmarkerlist=“44.80576,20.47430{}1-default.png{}Београд“ bubbleautopan=“true“ distanceunits=“km“ showbike=“false“ showtraffic=“false“ showpanoramio=“false“]

Захваљујући овој опцији, корисници ће моћи да погледају како изгледа ресторан у који иду, да планирају путовање, уговарају места за састанак, или да олакшају себи писање домаћег задатка из географије. Они који траже да купе или изнајме кућу могу да уштеде време тако што ће унапред погледати објекте и њихову околину, или тако што ће тачно одредити путању којом треба да стигну на одређену адресу. Такође, пре него што се упуте на одмор, људи ће моћи да погледају како изгледа место и хотел у коме ће одсести. Пословни корисници ће такође имати користи од Стрит вју технологије, јер ће моћи бесплатно да интегришу Гугл мапу у свој веб сајт и да на тај начин промовишу ланац хотела, или повећају видљивост локалне библиотеке, ресторана, и слично.

Специјални Гугл аутомобили почели су 23. октобра прошле године да бележе фотографије са прегледом од 360 степени у већим градовима Србије, као што су Београд и Нови Сад, а потом и у мањим градовима и селима. Стрит вју је изузетно популарна апликација која је доступна у 50 земаља и више од 3.000 градова широм света.

Снимање прошло без проблема

Улф Спитзер, програмски менаџер пројекта „Google Street View“ за Европу, рекао је да није било никаквих проблема приликом снимања.
– Пролазници су поздрављали возаче, чак је једном поправљен телефон бесплатно. Чекали смо лето за наставак снимања како би фотографије биле лепше. Постоје могућности да снимимо и неке ентеријере попут музеја, али је то другачији пројекат у односу на Google Street View – објашњава Спитзер.

Једини услов је да љубитељи фудбала на стадион понесу кауч или столице и онда могу мирно да прате дуеле на Мундијалу. Одзив навијача је био неочекиван, пошто је на стадиону у Берлину било постављено скоро 800 двоседа и троседа.

[dropshadowbox align=“none“ effect=“lifted-both“ width=“100%“ height=““ background_color=“#fefefe“ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]

[gallery link="file" columns="4" ids="2938,2936,2935,2934"]

[/dropshadowbox]
извор:Курир

Судија Жан Клод Антонети, председавајући претресног већа на суђењу Војиславу Шешељу у Хашком трибуналу, затражио је од обе стране у поступку да се у року од седам дана изјасне о могућем привременом пуштању Шешеља на слободу, потврдио је заменик председника СРС Немања Шаровић.

Шаровић је објаснио да је судија Антонети овај захтев упутио „с обзиром на то да је неизвесно када би могла да буде донета пресуда на суђењу Шешељу, а лидер СРС у притвору се налази већ 11 година“.

Реч је, како наводи Шаровић, о четвртом одлагању изрицања пресуде до кога је дошло након што је судија Мадиале Нијанг, који је именован у ово судско веће прошле године, затражио додатно време да се упозна са случајем.

За Шаровића је ово крунски доказ да су Шешељу у Хашком трибуналу прекршена права на суђење у разумном року.

Београд – приватним авионом јуче ујутру у преподневним часовима слетео на аеродром „Никола Тесла“ светски позната звезда Том Џонс, где га је на писти сачекао аутомобил који га је одвезао у хотел.
Џонс ће неколико дана провести у Београду, јер жели да упозна своје фанове. Он ће сутра по други пут наступити у Арени, где ће за своје обожаваоце извести чак 23 хита.

Принцеза Оливера Лазаревић, најмлађа кћи кнеза Лазара прихватила је да буде талац опстанка отаџбине, пристанком да уђе у брак са султаном Бајазитом. Није се одрекла православља, а освојила је срце владара од кога су сви дрхтали. Захваљујући њој, у Србију су враћене мошти Свете Петке.

Судбина принцезе Оливере Лазаревић је античка трагедија која се дубином истиче чак и у великој тами српске катастрофе после Косовског боја. Најмлађа кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице прихватила је да буде талац опстанка Србије, пристајањем да уђе у политички брак и у харем султана Бајазита, који јој је на Газиместану погубио оца.

Одлуку о овој жртви донеле су заједно принцеза Оливера и кнегиња Милица, господарица Србије – земље која је у самоубилачкој победи на Газиместану жртвовала најбоље витезове како би зауставила османлијску плиму ка Европи.

Уместо захвалности за подвиг, због кога је турска сила устукнула, војска вероломног Запада напала је с леђа српске земље. Угарски краљ Сигисмунд прешао је Саву и Дунав пустошећи села и градове Шумадије. Срамни поход назвао је крсташким ратом против православних „шизматика“. Југ Србије су пљачкале турске банде. Вук Бранковић је започео грађански рат сматрајући да он треба да влада Србијом, макар као вазал. Племићи и војска верни Лазаревићима нису знали против кога пре да се боре.

Принцеза Оливера и кнегиња Милица преломиле су између два зла, а државни Сабор је потврдио одлуку да Србија буде вазал Османске империје, која макар није тражила од Срба да мењају веру за коју су изгинули на Косову.

Цена мировног споразума била је тада уобичајена – политички брак. А ипак ужасна. Силни Бајазит је био човек који је одрубио главу кнезу Лазару. Принцеза Оливера одгајана је на српско-ромејским дворским традицијама, осим што је говорила неколико језика, поседовала је и дипломатске вештине. Из Крушевца се 1391. упутила у разрушени Адријанополис, који је постао Једрене – европска ратна престоница Османлија. На тужном путу ка двору непријатеља, сестру је пратио млади кнез Стефан, који је касније постао деспот. Према предању, српски народ им је цео пут засуо ружама, свестан огромне жртве прелепе принцезе.
Поносита Оливера није завршила као безначајна конкубина Бајазита, који је због жестоке нарави назван Јилдрим-Муња. Лепа, учена и господствена „каурка“ није се одрекла православља и освојила је срце султана од кога су сви дрхтали. Долазила је из исте културе као и Бајазитова мајка и баба, које су биле византијске племкиње.

Сведочанства турских хроничара пуна су једа на Оливеру, која је брзо постала највољенија жена од четири законите кадуне. Записали су да се силник због ње понашао као „неверник“, пио је вино и показивао неуобичајену благост према њеном брату, кнезу Стефану и Србији, јер је практично једина задржала статус државе на Балкану, макар и вазалне.

Само је Оливерин утицај на Бајазита одржавао у животу Стефана, који је уз помоћ мајке и сестре сазревао у изузетног војсковођу и државника, што није могло да промакне Османлијама. Султановом окружењу није се нимало допадало што један „каур“, вазал, ствара војску и државу. Оливера је успешно ометала многе смртоносне сплетке против Стефана и обавештавала га о стању на османском двору. Захваљујући њој, у Србију су враћене мошти Свете Петке. Бајазит се смејао женском сујеверју не схватајући да је повратак моштију за Србе био знак да ће опстати на својој земљи. Султанова кадуна је на османском двору извезла и покров за ћивот Стефана Првовенчаног у Студеници.

Права саблазан за источњаке било је то што је Бајазит водио Оливеру са собом у војне походе, сматрајући њено ненаметљиво знање и савете драгоценим. Монголска инвазија под вођством кана Тамерлана била је судбоносна за Бајазита, Оливеру и Стефана. У битку код Ангоре, данашње Анкаре, српски кнез је као вазал довео, како су забележили хроничари, 5.000 српских оклопника. Они су променили ток битке, за коју се чинило да ће трајати кратко, јер је огроман део Бајазитове војске прешао на Тамерланову страну. Стефан је знао да Тамерланова победа значи продор његове хорде ка Европи и пустошење Србије. О српске оклопнице су се као о гребен разбијали таласи монголских јуришника. Пала је и ноћ, а Срби су и даље стајали, иако је Тамерлан заробио Бајазита и Оливеру, којој је наредио да му служи вино пред турским владаром, што је било велико понижење за султана.

Неки историчари наводе да се султан због понижења убио испивши отров скривен у прстену. Османско царство тиме је обезглављено и распало се. Тамерлан је био толико задивљен храброшћу српске војске да је обуставио непријатељство и омогућио Оливери да се мирно врати кући, ослободивши чак и српске заробљенике. У Константинопољу је Стефан од ромејског цара добио титулу деспота, а од Тамерлана је издејствовао ослобађање Оливере. После 12 година од напуштања Србије, она се с братом вратила у отаџбину, где се замонашила и остала саветник и ослонац Стефану до краја његовог живота. Велики историчар Стојан Новаковић сматрао је да је Оливера Лазаревић имала кључну улогу у одржању српске државе у најтежим временима.

Не зна јој се гроб
По повратку у Србију Оливера је живела уз брата у Београду. Само се у једном дубровачком документу из 1423. помиње „домина деспина“ (господарица деспотица), „часна госпођа од крви светлога Деспота и од његовог је двора“ која је посетила сестру Јелену Балшић Хранић. После угарског преузимања Београда, једно време је живела на двору Ђурђа Бранковића у Смедереву, новој српској престоници. Неко време живела је и у Дубровнику, а око 1440. се вратила у Србију где је убрзо преминула. Не зна се где је сахрањена.

Почетак је у 20:30 часова у великој дворани Дома културе у Великом Шиљеговцу.

Очекујемо Вас да учешћем покажете интересовање за овај занимљив сусрет. Не пропустите прилику да присуствујете овој књижевној светковини.
      Године 1952. дошао је на студије у Београд. Завршио је Филозофски факултет. Више је волео историју од књижевности, али ипак се определио за књижевност.
Новинарску каријеру започео у новосадском Дневнику. Био је новинар листа „Младост“ од 1961. до 1964, затим новинар Радио Београда од 1964. до 1967. У Телевизији Београд је био до 1967. године.
Осим тога био је лектор за српскохрватски језик у Лондону, Бирмингему и Нотингему од 1975. од 1977. Главни уредник издавачке куће Матица српска био је од 1983. до 1985. године.
Добитник је Годишње награде Радио Београда 1967. године за серију „Видови фашизма“.
Наступао је у ТВ серијама као приповедач, неке од најпознатијих су: „Радост сазнања“, „Фазони и форе“, „Варошарије“, „У сну сан“, „Шешир без дна“.
Колумниста је дневних новина Политика где углавном пише о друштвеним темама.
Чланови удружења ЖУПА ЗАГРЛАТА

Бразил је отворио првенство победом против селекције Хрватске са 3 према 1. Репрезентација Хрватске се добро држала и прво полувреме је завршено 1 према 1, међутим у другом полувремену Бразилци постижу још два поготка и тиме завршавају меч.

FINALE SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU – BRAZIL 2014

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“97%“ height=““ background_color=“#C33A00″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]

Datum
Vreme

Država
Rezultat
Država

Prenos
Mesto

13.07.14
21:00

Nemačka

1-0

Argentina

rts
Maracana

[/dropshadowbox]

POLUFINALE

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“97%“ height=““ background_color=“#E58600″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]

Datum
Vreme

Država
Rezultat
Država

Prenos
Mesto

08.07.14
22:00

Brazil
1-7
Nemačka

rts
Belo Horizonte- Estadio Castelao

09.07.14
22:00

Holandija
0 (2)-(4) 0
Argentina

rts
Arena de Sao Paulo

[/dropshadowbox]

ЧЕТВРТИНА ФИНАЛА

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“97%“ height=““ background_color=“#714A28″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]

Datum
Vreme

Država
Rezultat
Država

Prenos
Mesto

04.07.14
21:00

Brazil
2-1
Kolumbija

rts
Fortaleza- Estadio Castelao

04.07.14
17:00

Francuska
 0-1
Nemačka

rts
Rio de Janeiro-Estadio de Maracanã

05.07.14
21:00

Holandija
1-0

Kostarika

rts
Salvador -Arena Fonte Nova

05.07.14
17:00

Argentina
 1-0
Belgija

rts
Brasilia -Estadio Nacional

[/dropshadowbox]

 ОСМИНА ФИНАЛА

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#2C618F“ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
С1 – С2

Država
Rezultat
Država

Brazil
1-1 (3-2)
Čile

Kolumbija
2-0
Urugvaj

Francuska
2-0
Nigerija

Nemačka
2-1
Alžir

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#91AB31″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
С3 – С4

Država
Rezultat
Država

Holandija
2-1
Meksiko

Kostarika
1-1(5-3)
Grčka

Argentina
1-0
Švajcarska

Belgija
2-1
SAD

[/dropshadowbox]

Резултати по групама – СП 2014

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#2C618F“ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa A

Domaćin
Rezultat
Gost

Brazil
3-1
Hrvatska

Meksiko
1-0
Kamerun

Brazil
0-0
Meksiko

Kamerun
0-4
Hrvatska

Kamerun
1-4
Brazil

Hrvatska
1-3
Meksiko

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#91AB31″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa B

Domaćin
Rezultat
Gost

Španija
1-5
Holandija

Čile
3-1
Australija

Australija
2-3
Holandija

Španija
2-1
Čile

Australija
0-3
Španija

Holandija
2-0
Čile

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#714A28″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa C

Domaćin
Rezultat
Gost

Kolumbija
3-0
Grčka

Obala Slonovače
2-1
Japan

Kolumbija
2-1
Obala Slonovače

Japan
0-0
Grčka

Japan
1-4
Kolumbija

Grčka
2-1
Obala Slonovače

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#E58600″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa D

Domaćin
Rezultat
Gost

Urugvaj
1-3
Kostarika

Engleska
1-2
Italija

Urugvaj
2-1
Engleska

Italija
0-1
Kostarika

Italija
0-1
Urugvaj

Kostarika
0-0
Engleska

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#C33A00″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa E

Domaćin
Rezultat
Gost

Švajcarska
2-1
Ekvador

Francuska
3-0

Honduras

Švajcarska
1-5
Francuska

Honduras
1-2
Ekvador

Honduras
0-3
Švajcarska

Ekvador
0-0
Francuska

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#7F5DAC“ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa F

Domaćin
Rezultat
Gost

Argentina
2-1
BiH

Iran
0-0
Nigerija

Argentina
1-0
Iran

Nigerija
1-0

BiH

Nigerija
2-3
Argentina

BiH
3-1
Iran

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#5672B7″ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa G

Domaćin
Rezultat
Gost

Nemačka
4-0
Portugal

Gana
1-2
SAD

Nemačka
2-2
Gana

SAD
0-1
Portugal

SAD
0-1

Nemačka

Portugal
2-1
Gana

[/dropshadowbox]

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“48%“ height=““ background_color=“#69003F“ border_width=“2″ border_color=“#dddddd“ ]
Grupa H

Domaćin
Rezultat
Gost

Belgija
2-1
Alžir

Rusija
1-1
Južna Koreja

Južna Koreja
2-4
Alžir

Belgija
1-0

Rusija

Južna Koreja
0-1
Belgija

Alžir
1-1
Rusija

[/dropshadowbox]

Крстоноше, сеоски празник који припрада хришћанским обредима (по неким историчарима) датира вероватно још из претхришћанске религије Срба. Сврха је да се село и усеви заштите од временских непогода и других несрећа, да се Бог умоли за добру летину. У неким селима је овај празник спојен са сеоском славом, те се његови обреди изводе тог дана, док је у другима сасвим одбачен. Крстоноше започињу окупљањем народа код цркве и формирањем литије са крстом, иконом и црквеним барјацима на челу рано ујутру. Литија обилази атар села, при чему се зауставља код записа и појединих раскршћа где свештеник очита молитве, па иде даље у круг све док се не врати до цркве. При томе се на сваком запису обнови урезани крст, и дрво се окади. У источној Србији обичај је да се у дрвету проврти рупа у коју се сипају уље и тамјан. Главно богослужење за овај празник одржава се код главног записа, или у цркви након повратка литије. Током богослужења, свештеник и лице изабрано за домаћина литије изводе обред ломљења колача. Колач се окрене три пута слева на десно, а затим се преломи на две половине. Једна половина се преда свештенику, а друга особи која ће бити домаћин литије наредне године.

[gallery link="file" ids="2879,2880,2881,2882,2884,2885"]

Планине обојене у црвену, жуту, наранџасту, плаву и белу боју, чине спектакуларан природни феномен који је део каменитог пејзажа , неколико стотина метара висок, познатији као danxia формације – око 600 миља западно од Шангаја у провинцији Кине Гансу. Две мале фигуре шеталишта назиру се међу шареним формацијама стена на Zhangye Danxia Landform геолошком парку у провинцији Гансу, Кина.

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“70%“ height=““ background_color=“#96AF3B“ border_width=“2″ border_color=“#DDDDDD“ ]Планине дугиних боја…[gallery link="file" ids="2450,2453,2452,2451,2449,2447"]
[/dropshadowbox]

Један од женских посетилаца је рекао:

„Осећала сам се као Алиса у земљи чуда.
„Када сам се попела на врх брда била сам изненађена овим пејзажом заједно са свим дивним бојама од којих застаје дах.“
„Неки људи су мислили да су слике брда обојена у Фотошопу али постоје и стварно су толико лепа.“

Пругасти врхови су формирани из различитих слојева пешчара компресованих заједно преко 24 милиона година.

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“70%“ height=““ background_color=“#748BC4″ border_width=“2″ border_color=“#DDDDDD“ ]Слике ледених пећина…[gallery link="file" ids="2432,2440,2439,2438,2437,2436,2435,2434,2433"]
[/dropshadowbox]

Путовање до Mendenhall ледених пећина захтева напорно путовање – то укључује кајак вожњу или дугу шетњу, ледени успон, и веру да топљење пећине неће проузроковати пад свода на Вас, али невероватне слике и пејзажи су јединствени призор који свакако вреди доживети. Ако Вам се свиђа поделите са пријатељима. Ускоро још много занимљивих пејзажа и места за путовања.

[dropshadowbox align=“left“ effect=“lifted-both“ width=“70%“ height=““ background_color=“#E99929″ border_width=“2″ border_color=“#88684B“ ]Како стварно изгледа можете видети и сами…[gallery link="file" ids="2408,2411,2407,2406,2405,2410"]
[/dropshadowbox]

Посета светски познатом месту Кеукенхоф ће вам дати обиље прилика да дођете и усликате ове предивне пејзаже. Ако Вам се свиђа поделите са пријатељима. Ускоро још много занимљивих пејзажа и места за путовања.

ДОБРОДОШЛИ

Песма о којој се ради је „Дотак`о сам дно живота“ од нашег легендарног певача Томе Здравковића.

Можете послушати и видети да обрада песме феноменално звучи и са поносом рећи „говори Српски да те цео свет разуме“ .

Можете чути како то звучи:

– Нека будућност каже истину и суди свакоме према његовом делу и достигнућима. Садашњост је њихова, будућност за коју сам стварно радио је моја – рекао је Тесла једном приликом.

Како нас то поредиш са западом ккад ми нисмо то?

…..одговор је једноставан….

Поредим нас зато што јесмо запад али дивљи.