Мушкарци су одувек очарани женским грудима, а жене су очаране фиксацијом мушкараца на женске груди. Тако су истраживања показала да хетеросексуални мушкарци током интеракције задржавају поглед на дотицним женским атрибутима и до 10 секунди дуже него на осталим деловима тела.Можда најекстремнији пример ове “опседнутости” илустрира податак да је у 18. веку у Шпанији основана стерномантија, дисциплина у којој се на темељу изгледа женских груди покушало објаснити карактер и сексуалност жене. Примери, за жене с грудима попут “лисичје њушке” сматрало се да су паметне и суздржане,
али у животу не постижу много због своје лењости и мањка иницијативе.

Истовремено су добре жене и мајке те им је карактеристична верност партнеру и иновативност у сексуалном животу.
Медутим, ови се покушаји не заустављају у 18. веку. Током 2000-те италијански сексолог Пиеро Лорензони који сматра да су особине сваке жене и њен “сексуални темперамент” повезани с величином и обликом груди, а за категоризацију облика груди користи воце попут диње, лимуна, нарандзе и сл.
Оставимо по страни занимљивости из незнанствених теорија и осврнимо се на нову, неурознанствено подупрту теорију о, како га аутор назива, врло логичном објашњењу мушке фасцинираности женским грудима.Larry Young, професор психијатрије на Еморy Свеуцилишту проуцава неуролошку основу сложених социјалних понашања те износи неуролошке доказе који иду у прилог еволуцијској теорији. Наиме, еволуцијским механизмима дошло је до учвршћивања неуролошких кругова, прво због јачања везе између мајке и детета током дојења, а касније су ти процеси у мозгу послужили за зближавање парова. Дакле још једна сличност мушкараца и беба је њихова фасцинираност женским грудима.
Већ је раније познато да стимулацијом женских брадавица током дојења долази до лучења окситоцина у мозгу,
познатог као “хормон љубави”. Због појачане разине окситоцина усмереност мајчине пажње на дете повећава се те су афекти према детету интензивнији. Недавна истраживања показују како овај механизам не делује искључиво на везу између жене и њеног детета, вец је приметан и у односима хетеросексуалних партнера.Сигурно је веђини познато да су брадавице једна од ерогених зона, а проведене студије потврдују да стимулација брадавица повећава сексуално узбудење код већине жена те доводи до активације истих подручја у мозгу као вагинална или клиторална стимулација. Приликом додиривања, масаже или грицкања женских груди долази до ослобадања окситоцина у мозгу жене једнако као и током дојења, тврди Young, али у том се случају појачана пажња усмерава на сексуалног партнера чиме се повећава њена жеља за повезивањем с дотичном особом. Другим рецима, мушкарци могу повецати своју “конкурентност на тржишту” стимулацијом женских груди током предигре и самог сексуалног односа.Наравно да се еволуција побринула о повећању вероватности размножавања тако да мушкарци инстинктивно желе женске груди,односно желе их стимулирати. Young сматра да је дошло до природног одабира оне организације у мозгу која је довела до привлацности груди у сексуалном контексту управо зато што се тиме активира жеља жена да се повежу с партнером. Значи да је очараност и жеља за женским грудима заправо понашање настало дуготрајним процесом еволуције у сврху активације мајчинског инстинкта, односно жеље за повезивањем и успостављањем блиског односа са сексуалним партнером. Споменути начин организације мозга формира се код хетеросексуалних мушкараца током пубертета.Медутим, поставља се питање зашто се овакав еволуцијски напредак догодио једино код људи,
а не и код осталих сисара који такоде доје своје потомке? Young главним узроком сматра моногамију јер чак 97% осталих врста сисара не успоставља моногамне односе. Други могући разлог је усправни положај људи на две ноге и одвијање сексуалних односа лицем-у-лице чиме се повећава вероватноћа стимулације брадавица током секса.
Аутор наводи пример моногамних волухарица код којих су брадавице окренуте према поду, а будући да се волухарице паре од позади, описано понашање, односно привлачност женских груди, није ни могла еволуирати. Закључује да је природа наше сексуалности омогућила бољи приступ мушкараца грудима.
Премда су Youngovi аргументи више здраворазумска објашњења неуролошких података, као додатну снагу своје теорије истице да алтернативне теорије о фиксацији мушкараца на женске груди “не пију воду”. Оне тврде да су мушкарцима привлачне женске груди, односно масно ткиво садржано у њима, због већег потенцијала да прехране потомство, а Young сматра да тај аргумент пада у воду зато што је сперма “јефтинија”, односно доступнија и бројнија у успоредби с јајним станицама па еволуцијски механизми не би требали деловати у смеру повећања избирљивости мушкараца, већ повећати потребу жене да се интимно повеже с мушкарцем. Истовремено Fran Mascia-Lees, антрополог с Рутгерс Свеучилишта, демантује Youngovu теорију цињеницом да женске груди не привлаце све мушкарце.
Објашњава како сваки пут кад еволуцијски биолози предложе универзални разлог за неко понашање или емоцију, занемаре културалне разлике. Примери у неким африцким културама жене не покривају своје груди, а мушкарце женске груди не узбуђују. Young објашњава како то што груди нису покривене,
не значи да њихова стимулација није део предигре у тим културама, но не постоји много истраживања о стимулацији груди током предигре у антрополошком контексту.